ductus reuniens*

Eozinofilni otitis medija opisan je prvi puta kao alergijska pojava. 1952 je Derlacki, a 1967 Schambaugh opisao ovu bolest, ali je 1993 Tomioka pokazao da u nalazima nedostaju važni znaci alergiske reakcije tip I, bez obzira što se redovno nailazi na velik broj eozinofilih ćelija u izrazito viskoznom sekretu srednjeg uva. Tipična klinička slika: alergijski rinitis u odraslih i astma prate veoma viskozni izliv, u kojem se redovno nalazi velika koncentracija eozinofila. Smatra se da eozinofilni katjonski protein (ECP) igra ulogu u nastajanju hroničnog toka, perceptivne nagluvosti i konačno osifikacije kohleje. Ukoliko je mogućan kohlearni implant, postoje dobri izgledi za uspeh, povremena terapija steroidima je potrebna.
Japanski autori sistematizovali su karakteristične otološke nalaze:
1. bilateralna otitis medija
2. združenost sa nosnim polipima
3. granulaciono tkivo u srednjem uvu sa velikom perforacijom
4. ispupčena i žućkasta bubna opna bez perforacije
5. perceptivna nagluvost
6. prisustvo vazduha u epitimpanonu i antrumu na CT snimku
7. prolazne, ponekad i “zevajuće” tube
8. rezistencija na uobičajenu terapiju otitis medije
9. poboljšanje pod steroidnom terapijom.

Značajno je da hirurška terapija (mastoidektomija, cevčice) ne dovode do znatnog poboljšanja, a timpanoplastika je skopčana sa povećanim rizikom recidiva perforacije. Steroidi ne utiču na perceptivnu nagluvost u okviru ovog sindroma !

Iwasaki,S., et al.: Cochelear implantation with a patient with eosinophilic otitis media Eur Arch Otorhinolaryngol (2006) 263: 365 pp

Matsutani, S. et al.: Eosinophilic otitis media Otolaryngol Head Neck Sur Tokyo (1995) 667: 712 pp

Nagamine, H. et al. : Clinical characteristics of so-called eosinophilic otitis media Auris Nasus Larynx(2002) 29: 19 pp

Winter M., Wesendahl T.: Acoustical properties of a trancutaneous air conduction hearing aid system. Biomed Tech (Berl) 2005; 50 suppl 1 pt 1. 42-43

Garin P. et al : The Retrox auditory implant for high frequency hearing loss. Otol Neurotol 2004; 25: 511 pp.

Radi se o delimično implantiranom slušnom aparatu koji se nosi retroaurikularno a akustički tunel provodi se u slušni hodnik kroz implantiranu titansku cevčicu usidrenu na granici spoljnje i srednje trećine slušnog hodnika. Radi o otvorenom fitingu, pogodnom prevashodno za gubitke u visokim frekvencijama.

DACS sistem po R. Häusleru.

Rudolf Häusler, direktor Bernske univerzitetske ORL klinike, juče je (10.6.06) prvi put na kongresu Švajcarskog ORL društva pretstavio početne rezultate implantiranog slušnog aparata koji je sa svojim timom, a uz pomoć velikih producenata CI i slušnih aparata, razvio poslednjih godina u Bernu. Aparat je zasnovan na principu pretvaranja akustičke energije u mehaničko prenošenje vibracija, slično kao sto je to kod “Vibrant Soundbridge” slučaj. Međutim, Häusler se usudio da pokuša nešto što je dosad važilo kao izvanredno teško: njegov transdjuser prenosi energiju direktno na unutrašnje uvo. Prikazana su tri pacijenta sa otosklerozom, koji su dodatno imali značajnu perceptivnu komponentu od 40 do 60 dB. Urađena im je klasična stapedotomija sa pistonom, no kroz istu pločicu uzengije uveden je i drugi piston, povezan sa implantiranim aparatom. Prvi, “normalni” piston eliminiše kohlearnu rezervu do praga funkcije slušnog živca. Tako pacijent ima izvesno poboljšanje kad aparat nije uključen (kad se noću probudi, naprimer). Kad se uključi aparat, mogućno je preko drugog pistona preneti veliku količinu energije na perilimfni prostor, (do 120 db !) pa je prag sluha u tonalnoj audiometriji kod ta tri pacijenta praktično normalizovan. Interes je bio velik, diskusija se odnosila uglavnom na pitanje interferencije između dva sistema koji istovremeno, ali na različite načine i možda u različitoj fazi prenose informacije, no Häusler je otvoreno rekao da se taj fenomen još ne može meriti, ali da su klinički rezultati ubedljivi. Interes prisutnih bio je velik.