ductus reuniens*

Brown CL, Bolger WE: Safety and feasibility of baloon catheter dilatation of paranasal sinus ostia: a preliminary investigation Annals of Otology, Rhinology & Laryngology 2006, 115 (4) 293 pp

Autori su u okviru prethodnih istraživanja na preparatu utvrdili da je dilatacija ostija mogućna i bezbedna. U 10 pacijenata dilatirano je zatim balonima promera od 5 i 7 milimetara ukupno 18 ostija, delimično u okviru FESS na drugim ostijima istog pacijenta. Preliminarna posmatranja ptvrđuju da postoji mogućnost širenja ostija, da je ovaj metod verovatno najpogodniji za monosinuzitise, da ima prednosti kod tretmana čeone šupljine i da se može primeniti kod intubiranih pacijenata na intenzivnoj nezi, napr. kod izolovanog sfenoiditisa. Za zahvat je potrebna fluoroskopija, što je negativna strana, a nije isključeni da se proširenjem jednog ostijuma suzi pristup susednom ostijumu. Zaključak je da su potrebne šire multicentrične studije, ali da se radi o zanimljivoj alternativi u izabranim slučajevima.

U komentaru na ovaj članak, u istom broju, najprominentniji stručnjak za FESS u Velikoj Britaniji, Nick Jones iz Nottinghama, kritički postavlja pitanje da li se ovde radi o terapeutskom metodu koji traži primenu, ili o odgovoru na pitanja iz svakodnevne patologije. U veoma elegantnom jezički zrelom stilu smatra, da je metod interesantan i izvodljiv, ali da ima isuviše usku primenu.

Ear, nose and throat manifestations of Churg-Strauss syndrome
Bacciu et al, Acta Oto-Laryngologica 2006; 126: 503 pp,

ORL simptomi često su prvi koji najavljuju ovaj sindrom, na prvom mestu su alergiski rinitis i hronični rinosinuzitis, sa ili bez polipoze, kao i astma. Ovi simptomi mogu duže, čak i godinama biti prvi i jedini znaci nastupajuće bolesti. Stoga otorinolaringolozi imaju odlučujuću ulogu u ranom dijagnostikovanju ovog sindroma. Radi se o sistemskom vaskulitisu malih i srednjih krvnih sudova nepoznate etiologije, a oštećenje tkiva verovatno potiče od nakupljanja aktiviranih eozinofila. U radu je obrađeno 28 pacijenata koji su najčešće imali gorenavedene simptome, ali su nađeni i otitis media, progresivna perceptivna nagluvost i periferna pareza facijalisa. Simptomi vaskulitisa (multiorganska oštećenja, neuropatija) javljali su se po pravilu mnogo kasnije. Poboljšanje nastupa pod terapijom steroidima.

Komentar: Sindrom je prvi put opisan 1951, a u svakodnevnoj praksi često se i ne misli na ovu kliničku sliku. Treba misliti na to da je timpanoplastika u ovim slučajevima nešto rizičnija u smislu recidiva perforacije. Napominje se, da se C-S sindrom razlikuje od eozinofilnog otitisa, koji se javlja kod osoba s astmom i eozinofilnom polipozom sinusa (vidi sledeći unos). Međutim, kod eozinofilnog otitisa izostaju organske manifestacije (eozinofilni infiltrati pluća, bubrega) kao i polineuropatija.

Pitanje: Da li ste u svojoj praksi već imali sličan slučaj?