ductus reuniens*

Jayprakash,V. et al: Chemoprevention of Head and Neck Cancer with Aspirin

 Arch Otolaryngol Head Neck Surg 2006; 132: 1231-1236.

Već je duže vremena poznato da karcinomi gornjih disajnih puteva imaju COX-receptore i da inhibitori COX imaju preventivno dejstvo kod karcinoma pluća. Statistike su pokazale da hronična upotreba aspirina smanjuje i rizik od karcinoma gornjih disajnih puteva za do 33% za neke lokacije tumora. Dejstvo postoji čak i kod onih koji nastavljaju sa pušenjem i uzimanjem alkohola. Protektivno dejstvo je izraženije kod žena. Ovaj članak sadrži i neke interesantne statistike o frekvenciji ovih karcinoma u svetu, u skladu sa monografijom Parkin et al: Global cancer statistics, 2002. CA Cancer J Clin 2005:55:74-108. Po tim podacima, u svetu se pojavljuje godišnje 630.000 novih slučajeva karcinoma glave i vrata, 270.000 u oralnoj regiji, 80.000 u nazofarinksu, 130.000 raznih karcinoma farinksa i 159.000 karcinoma larinksa. Ukoliko želite elektronski primerak članka, javite na mihael.podvinec@ksa.ch 

A .Weber et al.: Laryngo rhino otol 2007; 86: 9-13 :  Epigenetik in der Entstehung von Plattenepithel-karzinomen des Kopf-Halses – mögliche neue Therapieoption? (na nemačkom, engleski rezime,  velik broj novih korisnih referenci)

Već duže vremena se ukazuje na postojanje spoljnih faktora geneze tumora koji utiču na genetske strukture (epigenetski faktori). Modifikuje se dakle mišljenje, da je samo promena u genetskoj strukturi (u prvom redu poremećaj mehanizma apoptoze) jedini osnov maligne transformacije. Epigenetski faktori dovode do promene u ekspresiji gena bez prouzrokovanja uočljive promene na tim genima. Najviše istraživanja u tom smilu posvećeno je fenomenu hipermetilacije promotor-regiona izvesnih gena. Vezivanje metil-grupa na DNK (hipermetilacijom) tih regija ometa vezivanje drugih supstanci  za promotor- region, čime se sprečava i normalna genetska transkripcija. Hipermetilacijom tumorskih supresor-gena dolazi dakle do nekontrolisane proliferacije i do poremećaja apoptoze. Ovakva hipermetilacija otkrivena je u raznim prekancerozama usne duplje, koje kasnije mogu dovesti do karcinoma pločastog epitela. Time laboratorisko dokazivanje hipermetilacije u takvim lezijama poprima značaj ranog markera za potencijal maligniteta. Takođe je značajno, da je putem dodavanja demetilirajućih supstanci mogućno uticati na funkciju metiltransferaza, pa dolazi do procesa demetilizacije i proces potencijalne maligne transformacije postaje reverzibilan. To je dokazano u više studija, putem kojih se pokazalo smanjenje proliferacije i pojačanje normalne apoptoze u prekanceroznim lezijama nakon terapije demetilirajućim supstancama vezanim za elemente DNK. Ova otkrića daju novu perspektivu stremljenjima za ciljane i novije terapiske metode.
  Zainteresovani neka se jave na mihael.podvinec@ksa.ch za originalni članak
   

Yarborough WG et al.: Proteomics: clinical applications for head and neck squamous cell carcinoma Head and Neck 2006, 28 (6) 549 pp

Genomika, koja se bavi sekvencijama i ekspresijom različitih gena u okviru tumorske bolesti omogućila je bolje razumevanje proteoma – proteinskih kompleksa u tumorima pločastog epitela i njihovih dinamičkih modifikacija, aktivacija i procesa raspadanja. Proteomika omogućava istraživanje kompleksnih molekularnih zbivanja u okviru geneze tumora, molekularnih procesa metastaziranja, invazivnog rasta i rezistencije na terapiju. Proteomika će vremenom omogućiti da se analizom telesnih tečnosti putem novih markera postavi rana dijagnoza kod osoba sa faktorima rizika, odredi agresivnost već dijagnostikovanih tumora i time omogući optimizacija terapije (izbegavanjem nepotrebno agresivne terapije, uticajem na primarni izbor koncepta lečenja i td.), kao i da predvidi odgovor na izabrani terapiski koncept i time u mnogome diferencira celokupni stav u odnosu na terapiju tumora glave i vrata. Opisuju se detalji mikrolaserskih i drugih tehnika u istraživanju (MALDI i SELDI, tečna hromatografija i tandem spekrometrija mase). Do definitivne i bezbedne primene doći će se tek u bliskoj budućnosti, kada se ostvare velike baze podataka, metodi istraživanja validuju u odnosu na kliniku i ustanove se parametri za procenu direktne veze izmeÄ‘u dijagnostičkih procedura proteomike i rezultata terapije.

Klein AM et al: Imaging the human vocal folds in vivo with optical coherence tomography: a preliminary experience Annals of Otology, Rhinology & Laryngology 2006, 115 (4) 277 pp

Radi se o endoskopskom metodu “tomografije” tkiva infracrvenom svetlošću, koji procesom interferencije omogućava endolaringealno snimanje glasnica do u “histoloÅ¡ke” detalje, prepoznaju se slojevi tkiva, mikro-ožiljci, ciste i sl. Oftalmolozi već dugo snimaju korneju ovim metodom.

Komentar: minijaturizacijom ultrazvučnih sondi dobijaju se, u okviru preliminarnih istraživanja (npr u Giessenu), slični rezultati, tako da je potrebno sačekati odgovore na pitanja koji od dveju metoda donosi prednosti i u kojim slučajevima.

Examining the need for neck dissection in the era of chemoradiation therapy for advanced head and neck cancer
Goguen et al, Arch Otolaryngol Head and Neck Surg 132, May 2006, 526 pp.

Ciljevi studije:

1. utvrđivanje kliničkih faktora kojima se može predvideti negativan histopatološki nalaz prilikom disekcije vrata nakon sekvencijalne hemoradioterapije (SHRT) u slučajevima uznapredovalih karcinoma glave i vrata.

2. upoređivanje parametara preživljavanja između grupe pacijenata kojima je nakon kliničkog izlečenja posle SHRT izvršena disekcija i grupe kod koje disekcija nije vršena.

Metoda: sekvencijalna SHRT sastojala se je iz 3 ciklusa cis-platina i fluorouracila na 21 dan, u izvesnim slučajevima sa docetakselom, zatim dnevna zračenja sa 2 Gy do najmanje 60 Gy a disekcija vrata vršena je u operativnoj grupi od 6 do 12 sedmica kasnije.

Zaključak je, da u slučajevima inicijalnog metastaziranja N2, ukoliko SHRT dovede do kliničkog nestajanja tumora (po rezultatima CT, UZ, MR i PET), disekcija nije potrebna. Kod slučajeva sa inicijalnim stadijumom N3 međutim, 45% je imalo pozitivne patohistološke nalaze pri disekciji. Stoga autori kod slučajeva N3 preporučuju disekciju posle SHRT, a kod N2 nisu utvrdili signifikantno poboljšanje prognoze.

Komentar: u zemljama skučene materijalne baze je terapija ovim veoma skupim lekovima i kasnija kontrola ikonografskim metodama u opisanom obimu veoma otežana, pa je ova vrsta studije značajan argument za diskusiju o finansiranju lečenja u našoj struci.