Arch Otolaryngol Head Neck Surg 2006; 132: 1231-1236.

Već je duže vremena poznato da karcinomi gornjih disajnih puteva imaju COX-receptore i da inhibitori COX imaju preventivno dejstvo kod karcinoma pluća. Statistike su pokazale da hronična upotreba aspirina smanjuje i rizik od karcinoma gornjih disajnih puteva za do 33% za neke lokacije tumora. Dejstvo postoji čak i kod onih koji nastavljaju sa pušenjem i uzimanjem alkohola. Protektivno dejstvo je izraženije kod žena. Ovaj članak sadrži i neke interesantne statistike o frekvenciji ovih karcinoma u svetu, u skladu sa monografijom Parkin et al: Global cancer statistics, 2002. CA Cancer J Clin 2005:55:74-108. Po tim podacima, u svetu se pojavljuje godišnje 630.000 novih slučajeva karcinoma glave i vrata, 270.000 u oralnoj regiji, 80.000 u nazofarinksu, 130.000 raznih karcinoma farinksa i 159.000 karcinoma larinksa. Ukoliko želite elektronski primerak članka, javite na mihael.podvinec@ksa.ch 

Već duže vremena se ukazuje na postojanje spoljnih faktora geneze tumora koji utiču na genetske strukture (epigenetski faktori). Modifikuje se dakle mišljenje, da je samo promena u genetskoj strukturi (u prvom redu poremećaj mehanizma apoptoze) jedini osnov maligne transformacije. Epigenetski faktori dovode do promene u ekspresiji gena bez prouzrokovanja uočljive promene na tim genima. Najviše istraživanja u tom smilu posvećeno je fenomenu hipermetilacije promotor-regiona izvesnih gena. Vezivanje metil-grupa na DNK (hipermetilacijom) tih regija ometa vezivanje drugih supstanci  za promotor- region, čime se sprečava i normalna genetska transkripcija. Hipermetilacijom tumorskih supresor-gena dolazi dakle do nekontrolisane proliferacije i do poremećaja apoptoze. Ovakva hipermetilacija otkrivena je u raznim prekancerozama usne duplje, koje kasnije mogu dovesti do karcinoma pločastog epitela. Time laboratorisko dokazivanje hipermetilacije u takvim lezijama poprima značaj ranog markera za potencijal maligniteta. Takođe je značajno, da je putem dodavanja demetilirajućih supstanci mogućno uticati na funkciju metiltransferaza, pa dolazi do procesa demetilizacije i proces potencijalne maligne transformacije postaje reverzibilan. To je dokazano u više studija, putem kojih se pokazalo smanjenje proliferacije i pojačanje normalne apoptoze u prekanceroznim lezijama nakon terapije demetilirajućim supstancama vezanim za elemente DNK. Ova otkrića daju novu perspektivu stremljenjima za ciljane i novije terapiske metode.
  Zainteresovani neka se jave na mihael.podvinec@ksa.ch za originalni članak
   

Kad kliknete na gornji link pojaviće se dokument u PDF formatu.

Uostalom, isti dokument možete da naÄ‘ete na sajtu ORL-BAL pod “SaopÅ¡tenja”. (Kliknite ovde u desnoj koloni pod “Važni linkovi” na naslov “OtolaringoloÅ¡ka sekcija …” i doći ćete na sajt)

U poslednji trenutak promenjena je odluka o stavljanju skeniranih stranica sa sadržajem najnovijih izdanja prvoklasnih časopisa na ovaj blog: počeli smo zasada sa stavljanjem istih na sajt ORL sekcije-  www.orl-bal.info/srp  /Literatura -   iz čisto tehničkih razloga. Radimo na tome da omogucimo naÅ¡im “blogerima”  direktne linkove na pune tekstove publikacija preko raznih elektronskih biblioteka (OVID, HINARI i sl) uz pomoć ljubazne bibliotekarke kantonalne bolnice u Aarau gospoÄ‘e Verene Schlachter, ali će to potrajati joÅ¡ koji dan. Nadamo se da ćemo tako utažiti veliku glad za najnovijim informacijama, simbolično prikazanu na fotografiji  Mr. Nauk Nesyta,  maskote ovog bloga.

                                             

Genomika, koja se bavi sekvencijama i ekspresijom različitih gena u okviru tumorske bolesti omogućila je bolje razumevanje proteoma – proteinskih kompleksa u tumorima pločastog epitela i njihovih dinamičkih modifikacija, aktivacija i procesa raspadanja. Proteomika omogućava istraživanje kompleksnih molekularnih zbivanja u okviru geneze tumora, molekularnih procesa metastaziranja, invazivnog rasta i rezistencije na terapiju. Proteomika će vremenom omogućiti da se analizom telesnih tečnosti putem novih markera postavi rana dijagnoza kod osoba sa faktorima rizika, odredi agresivnost već dijagnostikovanih tumora i time omogući optimizacija terapije (izbegavanjem nepotrebno agresivne terapije, uticajem na primarni izbor koncepta lečenja i td.), kao i da predvidi odgovor na izabrani terapiski koncept i time u mnogome diferencira celokupni stav u odnosu na terapiju tumora glave i vrata. Opisuju se detalji mikrolaserskih i drugih tehnika u istraživanju (MALDI i SELDI, tečna hromatografija i tandem spekrometrija mase). Do definitivne i bezbedne primene doći će se tek u bliskoj budućnosti, kada se ostvare velike baze podataka, metodi istraživanja validuju u odnosu na kliniku i ustanove se parametri za procenu direktne veze izmeÄ‘u dijagnostičkih procedura proteomike i rezultata terapije.

Radi se o endoskopskom metodu “tomografije” tkiva infracrvenom svetlošću, koji procesom interferencije omogućava endolaringealno snimanje glasnica do u “histoloÅ¡ke” detalje, prepoznaju se slojevi tkiva, mikro-ožiljci, ciste i sl. Oftalmolozi već dugo snimaju korneju ovim metodom.

Komentar: minijaturizacijom ultrazvučnih sondi dobijaju se, u okviru preliminarnih istraživanja (npr u Giessenu), slični rezultati, tako da je potrebno sačekati odgovore na pitanja koji od dveju metoda donosi prednosti i u kojim slučajevima.

Autori su u okviru prethodnih istraživanja na preparatu utvrdili da je dilatacija ostija mogućna i bezbedna. U 10 pacijenata dilatirano je zatim balonima promera od 5 i 7 milimetara ukupno 18 ostija, delimično u okviru FESS na drugim ostijima istog pacijenta. Preliminarna posmatranja ptvrđuju da postoji mogućnost širenja ostija, da je ovaj metod verovatno najpogodniji za monosinuzitise, da ima prednosti kod tretmana čeone šupljine i da se može primeniti kod intubiranih pacijenata na intenzivnoj nezi, napr. kod izolovanog sfenoiditisa. Za zahvat je potrebna fluoroskopija, što je negativna strana, a nije isključeni da se proširenjem jednog ostijuma suzi pristup susednom ostijumu. Zaključak je da su potrebne šire multicentrične studije, ali da se radi o zanimljivoj alternativi u izabranim slučajevima.

U komentaru na ovaj članak, u istom broju, najprominentniji stručnjak za FESS u Velikoj Britaniji, Nick Jones iz Nottinghama, kritički postavlja pitanje da li se ovde radi o terapeutskom metodu koji traži primenu, ili o odgovoru na pitanja iz svakodnevne patologije. U veoma elegantnom jezički zrelom stilu smatra, da je metod interesantan i izvodljiv, ali da ima isuviše usku primenu.

Značajno je da hirurška terapija (mastoidektomija, cevčice) ne dovode do znatnog poboljšanja, a timpanoplastika je skopčana sa povećanim rizikom recidiva perforacije. Steroidi ne utiču na perceptivnu nagluvost u okviru ovog sindroma !

Iwasaki,S., et al.: Cochelear implantation with a patient with eosinophilic otitis media Eur Arch Otorhinolaryngol (2006) 263: 365 pp

Matsutani, S. et al.: Eosinophilic otitis media Otolaryngol Head Neck Sur Tokyo (1995) 667: 712 pp

Nagamine, H. et al. : Clinical characteristics of so-called eosinophilic otitis media Auris Nasus Larynx(2002) 29: 19 pp

Autori opisuju slučaj osmogodišnjeg deteta koje je primljeno zbog perzistentnog tonzilitisa sa obostranom limfadenopatijom i perzistentnom temperaturom uprkos terapije antibioticima. Trećeg dana hospitalizacije pojavio se makularni osip na telu, injekcija konjunktiva i ostalih sluzokoža i utvrđen CRP od 132 kao i sedimentacija od 25 mm u prvom satu vremena. Faringealni bris bio je negativan, a četvrtog dana pojavio se poliartritis velikih zglobova donjih ekstremiteta. Sa pedijatrijske strane izražena je sumnja na Kawasaki sindrom i dete je lečeno visokim dozama aspirina i intravenskim imunoglobulinima, što je dovelo do brzog poboljšanja i otpusta za četiri dana. Ehokardiogram nije otkrio aneurizme koronararija. Autori podvlače da se radi o retkom sindromu koji, ukopliko ostane neprepoznat i lečenje ne započne po gornjoj šemi do 5. ili 6. dana bolesti, može dovesti do kardijalnih komplikacija, ponekad sa smrtnim ishodom. Većina obolele dece je mlađa od 5 godina, a ukoliko se bolest pojavi kod starije dece komplikacije su češće. Klasične komponente sindroma su bilateralna konjunktivalna injekcija, injekcija sluzokože usta, ispucale suve usne, polimorfni osip, promene na ekstremitetima u smislu edema, periungvalne i perianalne deskvamacije kože i cervikalna limfadenopatija.

Garin P. et al : The Retrox auditory implant for high frequency hearing loss. Otol Neurotol 2004; 25: 511 pp.

Radi se o delimično implantiranom slušnom aparatu koji se nosi retroaurikularno a akustički tunel provodi se u slušni hodnik kroz implantiranu titansku cevčicu usidrenu na granici spoljnje i srednje trećine slušnog hodnika. Radi o otvorenom fitingu, pogodnom prevashodno za gubitke u visokim frekvencijama.