ductus reuniens*

Yarborough WG et al.: Proteomics: clinical applications for head and neck squamous cell carcinoma Head and Neck 2006, 28 (6) 549 pp

Genomika, koja se bavi sekvencijama i ekspresijom različitih gena u okviru tumorske bolesti omogućila je bolje razumevanje proteoma – proteinskih kompleksa u tumorima pločastog epitela i njihovih dinamičkih modifikacija, aktivacija i procesa raspadanja. Proteomika omogućava istraživanje kompleksnih molekularnih zbivanja u okviru geneze tumora, molekularnih procesa metastaziranja, invazivnog rasta i rezistencije na terapiju. Proteomika će vremenom omogućiti da se analizom telesnih tečnosti putem novih markera postavi rana dijagnoza kod osoba sa faktorima rizika, odredi agresivnost već dijagnostikovanih tumora i time omogući optimizacija terapije (izbegavanjem nepotrebno agresivne terapije, uticajem na primarni izbor koncepta lečenja i td.), kao i da predvidi odgovor na izabrani terapiski koncept i time u mnogome diferencira celokupni stav u odnosu na terapiju tumora glave i vrata. Opisuju se detalji mikrolaserskih i drugih tehnika u istraživanju (MALDI i SELDI, tečna hromatografija i tandem spekrometrija mase). Do definitivne i bezbedne primene doći će se tek u bliskoj budućnosti, kada se ostvare velike baze podataka, metodi istraživanja validuju u odnosu na kliniku i ustanove se parametri za procenu direktne veze izmeÄ‘u dijagnostičkih procedura proteomike i rezultata terapije.

Klein AM et al: Imaging the human vocal folds in vivo with optical coherence tomography: a preliminary experience Annals of Otology, Rhinology & Laryngology 2006, 115 (4) 277 pp

Radi se o endoskopskom metodu “tomografije” tkiva infracrvenom svetlošću, koji procesom interferencije omogućava endolaringealno snimanje glasnica do u “histoloÅ¡ke” detalje, prepoznaju se slojevi tkiva, mikro-ožiljci, ciste i sl. Oftalmolozi već dugo snimaju korneju ovim metodom.

Komentar: minijaturizacijom ultrazvučnih sondi dobijaju se, u okviru preliminarnih istraživanja (npr u Giessenu), slični rezultati, tako da je potrebno sačekati odgovore na pitanja koji od dveju metoda donosi prednosti i u kojim slučajevima.

Brown CL, Bolger WE: Safety and feasibility of baloon catheter dilatation of paranasal sinus ostia: a preliminary investigation Annals of Otology, Rhinology & Laryngology 2006, 115 (4) 293 pp

Autori su u okviru prethodnih istraživanja na preparatu utvrdili da je dilatacija ostija mogućna i bezbedna. U 10 pacijenata dilatirano je zatim balonima promera od 5 i 7 milimetara ukupno 18 ostija, delimično u okviru FESS na drugim ostijima istog pacijenta. Preliminarna posmatranja ptvrđuju da postoji mogućnost širenja ostija, da je ovaj metod verovatno najpogodniji za monosinuzitise, da ima prednosti kod tretmana čeone šupljine i da se može primeniti kod intubiranih pacijenata na intenzivnoj nezi, napr. kod izolovanog sfenoiditisa. Za zahvat je potrebna fluoroskopija, što je negativna strana, a nije isključeni da se proširenjem jednog ostijuma suzi pristup susednom ostijumu. Zaključak je da su potrebne šire multicentrične studije, ali da se radi o zanimljivoj alternativi u izabranim slučajevima.

U komentaru na ovaj članak, u istom broju, najprominentniji stručnjak za FESS u Velikoj Britaniji, Nick Jones iz Nottinghama, kritički postavlja pitanje da li se ovde radi o terapeutskom metodu koji traži primenu, ili o odgovoru na pitanja iz svakodnevne patologije. U veoma elegantnom jezički zrelom stilu smatra, da je metod interesantan i izvodljiv, ali da ima isuviše usku primenu.

Eozinofilni otitis medija opisan je prvi puta kao alergijska pojava. 1952 je Derlacki, a 1967 Schambaugh opisao ovu bolest, ali je 1993 Tomioka pokazao da u nalazima nedostaju važni znaci alergiske reakcije tip I, bez obzira što se redovno nailazi na velik broj eozinofilih ćelija u izrazito viskoznom sekretu srednjeg uva. Tipična klinička slika: alergijski rinitis u odraslih i astma prate veoma viskozni izliv, u kojem se redovno nalazi velika koncentracija eozinofila. Smatra se da eozinofilni katjonski protein (ECP) igra ulogu u nastajanju hroničnog toka, perceptivne nagluvosti i konačno osifikacije kohleje. Ukoliko je mogućan kohlearni implant, postoje dobri izgledi za uspeh, povremena terapija steroidima je potrebna.
Japanski autori sistematizovali su karakteristične otološke nalaze:
1. bilateralna otitis medija
2. združenost sa nosnim polipima
3. granulaciono tkivo u srednjem uvu sa velikom perforacijom
4. ispupčena i žućkasta bubna opna bez perforacije
5. perceptivna nagluvost
6. prisustvo vazduha u epitimpanonu i antrumu na CT snimku
7. prolazne, ponekad i “zevajuće” tube
8. rezistencija na uobičajenu terapiju otitis medije
9. poboljšanje pod steroidnom terapijom.

Značajno je da hirurška terapija (mastoidektomija, cevčice) ne dovode do znatnog poboljšanja, a timpanoplastika je skopčana sa povećanim rizikom recidiva perforacije. Steroidi ne utiču na perceptivnu nagluvost u okviru ovog sindroma !

Iwasaki,S., et al.: Cochelear implantation with a patient with eosinophilic otitis media Eur Arch Otorhinolaryngol (2006) 263: 365 pp

Matsutani, S. et al.: Eosinophilic otitis media Otolaryngol Head Neck Sur Tokyo (1995) 667: 712 pp

Nagamine, H. et al. : Clinical characteristics of so-called eosinophilic otitis media Auris Nasus Larynx(2002) 29: 19 pp

Hathursinghe et al.: Acute tonsillitis: an unusual presentation of Kawasaki syndrome: a case report and review of literature. Eur. Arch. Otorhinolaryngol.(2006) 263: 336 pp.

Autori opisuju slučaj osmogodišnjeg deteta koje je primljeno zbog perzistentnog tonzilitisa sa obostranom limfadenopatijom i perzistentnom temperaturom uprkos terapije antibioticima. Trećeg dana hospitalizacije pojavio se makularni osip na telu, injekcija konjunktiva i ostalih sluzokoža i utvrđen CRP od 132 kao i sedimentacija od 25 mm u prvom satu vremena. Faringealni bris bio je negativan, a četvrtog dana pojavio se poliartritis velikih zglobova donjih ekstremiteta. Sa pedijatrijske strane izražena je sumnja na Kawasaki sindrom i dete je lečeno visokim dozama aspirina i intravenskim imunoglobulinima, što je dovelo do brzog poboljšanja i otpusta za četiri dana. Ehokardiogram nije otkrio aneurizme koronararija. Autori podvlače da se radi o retkom sindromu koji, ukopliko ostane neprepoznat i lečenje ne započne po gornjoj šemi do 5. ili 6. dana bolesti, može dovesti do kardijalnih komplikacija, ponekad sa smrtnim ishodom. Većina obolele dece je mlađa od 5 godina, a ukoliko se bolest pojavi kod starije dece komplikacije su češće. Klasične komponente sindroma su bilateralna konjunktivalna injekcija, injekcija sluzokože usta, ispucale suve usne, polimorfni osip, promene na ekstremitetima u smislu edema, periungvalne i perianalne deskvamacije kože i cervikalna limfadenopatija.

Winter M., Wesendahl T.: Acoustical properties of a trancutaneous air conduction hearing aid system. Biomed Tech (Berl) 2005; 50 suppl 1 pt 1. 42-43

Garin P. et al : The Retrox auditory implant for high frequency hearing loss. Otol Neurotol 2004; 25: 511 pp.

Radi se o delimično implantiranom slušnom aparatu koji se nosi retroaurikularno a akustički tunel provodi se u slušni hodnik kroz implantiranu titansku cevčicu usidrenu na granici spoljnje i srednje trećine slušnog hodnika. Radi o otvorenom fitingu, pogodnom prevashodno za gubitke u visokim frekvencijama.

DACS sistem po R. Häusleru.

Rudolf Häusler, direktor Bernske univerzitetske ORL klinike, juče je (10.6.06) prvi put na kongresu Švajcarskog ORL društva pretstavio početne rezultate implantiranog slušnog aparata koji je sa svojim timom, a uz pomoć velikih producenata CI i slušnih aparata, razvio poslednjih godina u Bernu. Aparat je zasnovan na principu pretvaranja akustičke energije u mehaničko prenošenje vibracija, slično kao sto je to kod “Vibrant Soundbridge” slučaj. Međutim, Häusler se usudio da pokuša nešto što je dosad važilo kao izvanredno teško: njegov transdjuser prenosi energiju direktno na unutrašnje uvo. Prikazana su tri pacijenta sa otosklerozom, koji su dodatno imali značajnu perceptivnu komponentu od 40 do 60 dB. Urađena im je klasična stapedotomija sa pistonom, no kroz istu pločicu uzengije uveden je i drugi piston, povezan sa implantiranim aparatom. Prvi, “normalni” piston eliminiše kohlearnu rezervu do praga funkcije slušnog živca. Tako pacijent ima izvesno poboljšanje kad aparat nije uključen (kad se noću probudi, naprimer). Kad se uključi aparat, mogućno je preko drugog pistona preneti veliku količinu energije na perilimfni prostor, (do 120 db !) pa je prag sluha u tonalnoj audiometriji kod ta tri pacijenta praktično normalizovan. Interes je bio velik, diskusija se odnosila uglavnom na pitanje interferencije između dva sistema koji istovremeno, ali na različite načine i možda u različitoj fazi prenose informacije, no Häusler je otvoreno rekao da se taj fenomen još ne može meriti, ali da su klinički rezultati ubedljivi. Interes prisutnih bio je velik.

Adenotonsillectomy for obstructive sleep apnoea in young children: prevalence of pulmonary complications
Satham et al. Arch Otolaryngol Head Neck Surg 132,May 2006, 476 pp.

Autori su želeli da utvrde prevalencu postoperativnih pulmonalnih komplikacija u kod dece mlađe od 6 godina, kod kojih je AT rađena zbog kliničke sumnje na opstruktivnu apneju. Cilj rada je utvrđivanje standarda postoperativnog bolničkog lečenja. Ispitan je postoperativni tok kod 2315 dece mlađih od 6 godina sa anamnestičkim i kliničkim znacima respiratorne opstrukcije i utvrđeno, da kod dece mlađih od 3 godine postoji dvostruko veća opasnost od pulmonalnih komplikacija nego kod starije dece ove grupe, pa se preporuča njihova postoperativna hospitalizacija. U radu se nalaze veoma interesantne statistički podaci i citati literature o opravdanosti, ceni koštanja i komplikacijama kod AT.

Komentar: U SAD, a sve više i u zapadnoj Evropi, AT se pretežno tretira kao ambulantni zahvat. Hospitalizaciju osiguranja plaćaju u slučajevima preoperativno poznatog komorbiditeta (astma, kraniofacijalne anomalije i td), pa je ORL struka u obavezi da naučno i statistički obradi sve slučajeve, tako da bi se utvrdili svi aspekti i predvideo budžet kako osiguravajućih društava tako i bolnica. AT je naročito značajna, jer je ova operacija najčešći zahvat kod dece mlađe od 15 godina. Pritom, bolnice su dužne da izračunaju paušalnu cenu koštanja zahvata po dijagnozi (Diagnosis Related Groups). Bolničke statistike u SAD govore, da su indikacije poslednjih godina značajno izmenjene u korist opstruktivnih simptoma od strane Waldeyerovog limfatičnog prstena, a nauštrb hroničnog zapaljenja. Pored toga, broj zahvata u istoj zemlji se smanjio sa 1,4 miliona operacija godišnje u 1959 na 340 hiljada u godini 1985.

Pitanja za diskusiju: Vidi li neko potrebu da se utvrde ili revidiraju standardi hospitalizacije dece u RS?

Ear, nose and throat manifestations of Churg-Strauss syndrome
Bacciu et al, Acta Oto-Laryngologica 2006; 126: 503 pp,

ORL simptomi često su prvi koji najavljuju ovaj sindrom, na prvom mestu su alergiski rinitis i hronični rinosinuzitis, sa ili bez polipoze, kao i astma. Ovi simptomi mogu duže, čak i godinama biti prvi i jedini znaci nastupajuće bolesti. Stoga otorinolaringolozi imaju odlučujuću ulogu u ranom dijagnostikovanju ovog sindroma. Radi se o sistemskom vaskulitisu malih i srednjih krvnih sudova nepoznate etiologije, a oštećenje tkiva verovatno potiče od nakupljanja aktiviranih eozinofila. U radu je obrađeno 28 pacijenata koji su najčešće imali gorenavedene simptome, ali su nađeni i otitis media, progresivna perceptivna nagluvost i periferna pareza facijalisa. Simptomi vaskulitisa (multiorganska oštećenja, neuropatija) javljali su se po pravilu mnogo kasnije. Poboljšanje nastupa pod terapijom steroidima.

Komentar: Sindrom je prvi put opisan 1951, a u svakodnevnoj praksi često se i ne misli na ovu kliničku sliku. Treba misliti na to da je timpanoplastika u ovim slučajevima nešto rizičnija u smislu recidiva perforacije. Napominje se, da se C-S sindrom razlikuje od eozinofilnog otitisa, koji se javlja kod osoba s astmom i eozinofilnom polipozom sinusa (vidi sledeći unos). Međutim, kod eozinofilnog otitisa izostaju organske manifestacije (eozinofilni infiltrati pluća, bubrega) kao i polineuropatija.

Pitanje: Da li ste u svojoj praksi već imali sličan slučaj?