ductus reuniens*

Eozinofilni otitis medija opisan je prvi puta kao alergijska pojava. 1952 je Derlacki, a 1967 Schambaugh opisao ovu bolest, ali je 1993 Tomioka pokazao da u nalazima nedostaju važni znaci alergiske reakcije tip I, bez obzira što se redovno nailazi na velik broj eozinofilih ćelija u izrazito viskoznom sekretu srednjeg uva. Tipična klinička slika: alergijski rinitis u odraslih i astma prate veoma viskozni izliv, u kojem se redovno nalazi velika koncentracija eozinofila. Smatra se da eozinofilni katjonski protein (ECP) igra ulogu u nastajanju hroničnog toka, perceptivne nagluvosti i konačno osifikacije kohleje. Ukoliko je mogućan kohlearni implant, postoje dobri izgledi za uspeh, povremena terapija steroidima je potrebna.
Japanski autori sistematizovali su karakteristične otološke nalaze:
1. bilateralna otitis medija
2. združenost sa nosnim polipima
3. granulaciono tkivo u srednjem uvu sa velikom perforacijom
4. ispupčena i žućkasta bubna opna bez perforacije
5. perceptivna nagluvost
6. prisustvo vazduha u epitimpanonu i antrumu na CT snimku
7. prolazne, ponekad i “zevajuće” tube
8. rezistencija na uobičajenu terapiju otitis medije
9. poboljšanje pod steroidnom terapijom.

Značajno je da hirurška terapija (mastoidektomija, cevčice) ne dovode do znatnog poboljšanja, a timpanoplastika je skopčana sa povećanim rizikom recidiva perforacije. Steroidi ne utiču na perceptivnu nagluvost u okviru ovog sindroma !

Iwasaki,S., et al.: Cochelear implantation with a patient with eosinophilic otitis media Eur Arch Otorhinolaryngol (2006) 263: 365 pp

Matsutani, S. et al.: Eosinophilic otitis media Otolaryngol Head Neck Sur Tokyo (1995) 667: 712 pp

Nagamine, H. et al. : Clinical characteristics of so-called eosinophilic otitis media Auris Nasus Larynx(2002) 29: 19 pp

Ovaj zapis je publikovan dana 14.06.2006 u 15:06 u kategoriji audiologija, otologija. Odgovori na ovaj zapis mogu da se slede kroz RSS 2.0 feed. Deponirajte svoj komentar ili trackback sa spostvenog websajta.